Energana na otpad
Elixir Grupa je u cilju odgovornijeg i održivijeg razvoja svojih proizvodnih postrojenja započela Prahovo2027, veliki ciklus investicija usmerenih ka Elixir Prahovu, svojoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom fosforne kiseline i mineralnih đubriva. Cilj ovog investicionog ciklusa je modernizacija proizvodnje, dostizanje punog potencijala u domenu efikasnosti korišćenja resursa i ubrzavanje prelaska na obnovljive izvore energije.
Deponija neopasnog otpada
Energana na otpad
Jedna od ključnih aktivnosti u dostizanju tih ciljeva predstavlja i projekat Elixir Eco Energy, koji u više faza ima za cilj da proizvodnju u Elixir Prahovu u potpunosti osloni na odgovornije i obnovljive izvore energije. Sprovođenjem ovog projekta Elixir Grupa dekarbonizuje proizvodnju i time aktivno doprinosi spovođenju globalnih planova za borbu protiv klimatskih promena i očuvanje naše životne sredine.
Prva faza Elixir Eco Energy projekta obuhvata izgradnju dva kompleksa: Postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada, odnosno Energana na otpad, i Deponiju neopasnog otpada. Lokacija ovih kompleksa nalazi se u sklopu Elixir Prahova, u Prahovu, u opštini Negotin.
Avgust – Septembar 2025. godine
Završetak radova na izgradnji i tehnički pregled objekta
Oktobar 2025.
Početak probnog rada postrojenja
Oktobar 2026.
Ishodovanje upotrebne dozvole
Decembar 2026.
Ishodovanje IPPC dozvole, nakon čega će Energana otpočeti sa radom
Energana na otpad podrazumeva industrijsko postrojenje koje putem termičkog tretmana otpada proizvodi toplotnu energiju. Vrste otpada koje će Energana koristiti kao alternativno gorivo je nereciklabilni industrijski, komercijalni i komunalni otpad, i neke vrste opasnog otpada. Dobijena toplotna energija koristiće se za proizvodnju vodene pare koja će se dalje isporučiti i koristiti za rad industrijskih pogona u Elixir Prahovu. Energana se gradi na planiranoj površini od približno 6 hektara, u granicama od 217×270,7 metara, a ukupan kapacitet kotla biće 30 MW.
Deponija neopasnog otpada gradi se za potrebe odlaganja nesagorelih ostataka koji preostanu u procesu termičke obrade. Ti ostaci se specijalnim procesima stabilizacije i solidifikacije pretvaraju u tzv. soldifikat, jednoličnu masu u formi betona bezbednu za deponovanje. Kao površinu za odlaganje ovih ostataka predviđeno je ukupno 8,5 hektara, koji će se popunjavati u više faza u skladu sa savremenim tehnološkim praksama, ekološkim standardima i regulativama. Mogući kapacitet deponije biće 1.142.952,00 kubnih metara. Oko deponije će se organizovati jednosmerni saobraćaj, a sama deponija će biti ograđena žičanom ogradom visine oko 2 m.
Ukupan kapacitet Energane na otpad se projektuje za termički tretman 12,5 t/h otpada, odnosno 100.000 t/g otpada za 8.000 (h) na godišnjem nivou.
Vrste tretiranog otpada
Šta će se tretirati?
Energetsko iskorišćenje otpada u Energani na otpad u Prahovu podrazumeva termički tretman nereciklabilnog industrijskog, komercijalnog i komunalnog otpada i neke vrste oapsnog otpada.
Lista i Katalog optada kojima će se Energana na otpad upravljati odobrava nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine putem strogih procedura procene uticaja na životnu sredinu i izadavanje dozvola. Lista otpada se odobrava usvajanjem Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta, dok je Katalog sastavni deo Dozvole o integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja, takozvane IPPC dozvole.
Jasan i strogo definisan pristup u pogledu vrsta otpada koje će Energana preuzimati i termički tretirati temelji se na usklađenosti tehnoloških i infrastrukturnih mogućnosti Energane sa vrstama otpada, odnosno da li energana ima mogućnost da bezbedno i efikasno obradi odrđenu vrstu otpada.
Šta se neće tretirati?
Definisano je da se na kotlu ne može tretirati otpad koji sadrži više od 1% halogenih organskih supstanci izraženih kao hlor, definisan je opseg kalorijske vrednosti otpada od 7 MJ/kg do 20 MJ/kg, kao i vlažnost, sadržaj pepela i veličina čestica pepela.
U Energani na otpad u Prahovu strogo je zabranjen prijem i tretman otpada koji je eksplozivan, lako zapaljiv, infektivan, radioaktivan, otpadnih materija koje sadrže ili su kontaminirani polihlorovanim bifenilima (PCB) i/ili polibromovanim trifenilima (PCT) i/ili polibromovanim bifenilima (PBB), otpada koji sadrži cijanide, izocijanate, tiocijanate, azbest, perokside, biocide. Dodatna ograničenja prijema otpada u Energanu na otpad predstavljaju otpadne materije u obliku aerosola, kao kao i organometalna jedinjenja (istrošeni katalizatori na bazi metala, ili organometalna zaštitna sredstva za drvo) i aluminizirane boje.
Tehnologija
Energana na otpad u Prahovu gradi se na osnovu tehnologije austrijske kompanije TBU Stubenvoll GMBH, koja poseduje dokazane pozitivne reference i drži epitet uzora postrojenjima sličnog tipa širom Evrope. Ova tehnologija podrazumeva termički tretman otpada u mehurastom fluidizacionom sloju.
Kako bi se jasnije predstavili svi benefiti ove tehnologije, korisno je uporediti je sa preostale dve tehnologije koje postrojenja za proizvodnju energije iz otpada mogu korisiti. Pored sagorevanja u u fluidizacionom sloju (Fluidized Bed), postoje tehnologije koje su utemeljene na sagorevanju na pokretnoj rešetki (Grate Firing) i one utemeljenu na sagorevanju u rotacionim pećima (Rotary Kiln):
Insineracione tehnologije
Na pokretnoj rešetki
Komunalni otpad
850°C – TOC u pepelu 2-3%
iskorišćenje 85%
U rotacionim pećima
Opasan otpad
1.100°C – TOC u pepelu 2-3%
iskorišćenje 65%
U fluidizacionom sloju
Različite vrste otpada
850°C – TOC u pepelu 1%
iskorišćenje 85%
Niže vrednosti emisija
U odnosu na ove dve tehnologije, prednosti sagorevanja u fluidizacionom sloju, koje Energana na otpad u Prahovu koristi, su:
- Mogućnost tretiranja različitih vrsta nereciklabilnog opasnog i neopasnog otpada,
- Veća efikasnost sagorevanja sa nižim vrednostima ukupnog organskog ugljenika (TOC) u pepelu,
- Bolje iskorišćenje energije otpada kao i niže vrednosti emisije gasova u vazduh.
Primenom tehnologije mehurastog fluidizacionom sloju otpad sagoreva u usijanom sloju inertnog materijala – peska, koji se usled prostrujavanja vazduha sa dna ložišta nalazi u stanju lebdenja i pokazuje svojstva slična tečnosti – nalazi se u stanju fluidizacije. U trenutku prelaska sloja iz stanja mirovanja u fluidizovano stanje, sila otpora prolaza gasa kroz sloj čestica jednaka je težini čestica u sloju. Pošto je fluid međusobno razdvojio čestice sloja, sloj više ne može da izdrži smičuću silu i počinje da se ponaša kao tečnost. Sloj čvrstog sitnozrnog materijala, koji ima ovakve karakteristike naziva se fluidizovani sloj.
Brza disperzija unetog otpada u velikoj masi temperiranog peska, intenzivno mešanje goriva, velika površina za razmenu i brz prenos toplote dodirom sa česticama sloja omogućavaju sagorevanje otpada na nižoj temperaturi (760-900°C) u odnosu na kotlove sa sagorevanjem u letu. Niža temperatura sagorevanja znači značajno smanjeno formiranje termičkih azotnih gasova koji su glavni zagađivači vazduha.
(Za opis tehnologije korišćeni su sledeći naučni radovi: M. Laković, Kotlovi za sagorevanje Goriva U Fluidizovanom Sloju.
Available at: http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0040-2176/2015/0040-21761504625l.pdf i M. R. Mladenović, Iistraživanje termomehaničkih procesa prilikom razgradnje tečnih goriva velikih gustina u fluidizovanom sloju, doktorska disertacija, Beograd 2013.)
Standardi
Energana na otpad u Prahovu usklađena je sa poslednjim izdanjem BREF dokumenta koji je Evropska komisija usvojila 2019. godine, Best Available Techniques (BAT) Reference Document for Waste Incineration.
BREF dokumenta su referentna dokumenta o najboljim dostupnim tehnikama (BAT) koji je usvojila Evropska komisija. BREF dokumenta daju opise niza industrijskih sektora i primenjenih tehnologija, nivoa emisija, najboljih dostupnih tehnika i alternativnih procesa koji se mogu primeniti u cilju prevencije i kontrole uticaja na životnu sredinu, kao i postizanja najnižih nivoa emisija velikih industrijskih postrojenja.
BREF koji se odnosi na Energanu na otapd u Prahovu pokriva sagorevanje (insineraciju) ili su-sagorevanja (ko-insineraciju) otpada, uključujući komunalni otpad, drugi neopasan otpad, kanalizacioni mulj, opasan otpad i klinički otpad.
Pored faze termičke obrade, ovaj BREF takođe pokriva:
- Prijem, rukovanje i skladištenje otpada
- Neke tehnike prethodnog tretmana otpada zajedno sa njihovim uticajem na proces spaljivanja koji sledi
- Emisije u vazduh i primenjene tehnike za čišćenje dimnih gasova
- Primenjene tehnike za tretman pepela iz insineratora i izdvajanje korisnih materijala iz pepela
- Emisije u vodu i tretman otpadnih voda koje potiču od mokrog čišćenja dimnih gasova ili tretmana pepela
- Proizvodnja energije iz procesa sagorevanja
Ostale metode tretmana otpada obrađene su u BREF-u za tretman otpada.
Da biste pristupili poslednjem izdanju ovog BREF dokumenta, posetite web adresu Evropskog integrisanog biroa za prevenciju i kontrolu zagađenja.
Usklađenost Energane na otpad u Prahovu sa najnovijim BREF dokumentom čini je jednom od retkih energana na otpad u Evropi koja će od samog starta raditi u potpunosti u skaldu sa svim relevantnim BAT zaključcima, s obzirom na to da je postupak usklađivanja postojećih postrojenja i dalje u toku.
Deponija neopasnog otpada ispunjava sve zahteve za odlaganje prema Pravilniku o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“, br. 56/2010, 93/2019 i 39/2021), Uredbi o odlaganju otpada na deponije („Sl. glasnik RS“, br. 92/2010) tj. EU Direktivi o deponijama (Directive (EU) 2018/850 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 amending Directive 1999/31/EC on the landfill of waste).
Sa druge strane, ukoliko zbog tehničkih ili nekih drugih razologa deponija neopasnog otpada u Prahovu ne ispuni propisani uslovi za odlaganje solidifikata, on će biti upućen na odlaganje drugom ovlašćenom operateru deponija i/ili skladišta opasnog otpada u skladu sa napred navedenim propisima.
Ovakvim postupanjem obezbeđuje se najviši nivo sigurnosti u procesu deponovanja i direktno doprinosi očuvanju zdravlja i životne sredine.
Tok otpada
U Energani na otpad u Prahovu, Elixir grupa uz pomoć svoje kompanije Elixir Craft održivo i odgovorno upravlja otpadom, kako opasnim tako i neopasnim, primenjujući najstrože standarde kontrole od momenta preuzimanja otpada, garantujući da svaka faza upravljanja otpadom bude sigurna, efikasna i u skladu sa najvišim ekološkim normama.
Nereciklabilan otpad se doprema direktno od generatora ili preko Eco Lager skladišta u Šapcu. Transportuje se u ADR sertifikovanim prevoznim sredstvima do Eco Energy postrojenja u Prahovu gde se vrši termički tretman i energetsko iskoriscenje.
Ključni koraci toka otpada u Energani u Prahovu:
Prateće aktivnosti toka otpada
Početna tačka rada Energane na otpad je prijemna kontrola, koja podrazumeva uzorkovanje i ispitivanje otpada koji se dovozi na termički tretman.
Pre prijema neopasnog otpada, Energana na otpad je u obavezi da sprovede sledeće postupke provere:
- dokumentacije koja prati otpad (Dokumenta o kretanju otpada, otpremnice, vagarski list, i sl.);
- izveštaj o ispitivanju otpada koji je izrađen u skladu sa listom parametara za ispitivanje otpada za potrebe termičkog tretmana u skladu sa Prilogom 9 Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“, br. 56/2010, 93/2019 i 39/2021);
- opasne karakteristike otpada, materija sa kojima se ne sme mešati i mere opreza koje treba sprovesti prilikom rukovanja sa otpadom
Pre samog prijema opasnog otpada u predmetno postrojenje sprovedi se procedura prijema identična kao za prijem neopasnog otpada, a naročito sprovodi:
- proveru dokumentacije koja prati opasan otpad (Dokumenta o kretanju opasnog otpada, otpremnice, vagarski list, i sl.), a ako je potrebno i dokumentacije propisane propisima koji uređuju prevoz opasne robe (u skladu sa Zakonom o transportu opasne robe i dr.);
- uzimanje reprezentativnih uzoraka pre istovara, kako bi se proverila usklađenost sa podacima iz prateće dokumentacije;
- omogućava nadležnom organu pregled i identifikaciju otpada za koji se vrši termički tretman.
Nakon ulaza, vozilo najpre prolazi preko teretne vage smeštene na ulazu u kompleks u neposrednom vizualnom kontaktu sa sektorom obezbeđenja iz čijih prostorija se vrši merenje vozila. Nakon merenja vozilo prolazi kroz paketnu jedinicu za pranje točkova vozila, koja je pozicionirana u nastavku teretnih vaga.
Priprema otpada za tretman varira u zavisnosti od njegove vrste – bilo da je reč o čvrstom, tečnom otpadu ili otpadnom mulju. Evo kako se svaka od ovih vrsta otpada specifično priprema za dalji tretman.
Čvrsti otpad
Otpad većih dimenzija (>100 mm): se istovara u objektu za predtretman i skladištenje, specifično u prostoriji za istovar. Otpad se zatim pomoću grajfera prebacuje u postrojenje za predtretman (mehaničko usitnjavanje i odvajanje metala)
Pripremljeni otpad (<100 mm) koji dolazi na postrojenje je već usitnjeni otpad koji se kipovanjem iz kamiona istovara direktno u jedan od prijemnih bunkera.
Otpad iz kiper kamiona se istovara u prijemne bunkere, sa zatvorenim vratima objekta tokom istovara. Nakon istovara, vozila se vraćaju na kapiju, gde se pre napuštanja kompleksa peru točkovi mlazom vode, a vozila se ponovo mere.
Nakon istovara, otpad se kranovima prebacuje u prijemne bunkere namenjene za privremeno skladištenje, nakon čega se otpad razvrstava i mehanički priprema. Mehanička priprema podrazumeva usitnjavanje cvrstog otpada na zadati granulometrijski sastav koji obezbeđuje efikasno sagorevanje i odvija se na više linija za usitnjavanje, u zavisnosti od vrste i fizičko hemijskih karakteristika otpada. Ovako homogenizovan otpad se skladišti u bunkeru pripremljenog goriva, odakle se prebacuje na pokretne podove koji vode ka kotlovskom postrojenju.
Tečni otpad
Tečni otpad se na predmetno postrojenje može dopremati u kamionskim cisternama ili u kamionima u IBC kontejnerima.
Tečni otpad iz cisterni se najpre na specijalno projektovanim mestima pretače i cevovodom transportuje do predviđenih privremenih skladišnih rezervoara u objektu za predtretman. Nakon toga se cevovodom direktno inektuje u kotlovsko postrojenje. Kada se proces istakanja završi, autocisterna odlazi do jedinice za pranje točkova, ponovo se meri i potom napušta postrojenje.
Tečni otpad koji u Energanu stigne u IBC kontejnerima će se pomoću viljuškara istovarati sa kamiona i nakon privremenog skaldištenja direktno sa ambalažom ubacivati u kotlovsko postrojenje na tretman, bez prothodnog otvaranja ambalaže.
Otpadni mulj
Istovar otpadnog mulja će se vršiti kipovanjem iz kamiona direktno u prijemni bunker za mulj koji se nalazi u prostoru za istovar muljnog otpada. Oprema za istovar, skladištenje i doziranje muljnog otpada predstavlja paketnu jedinicu i sastoji se od: prijemnog bunkera sa pokretnim podom; pužnog transportera i klipne pumpe kojom se muljni otpad dozira ka kotlovskom postrojenju.
Prevencija neprijatnih mirisa
Energana na otpad koristi naprednu tehnologiju kako bi se osiguralo da se neugodni mirisi i štetni materijali ne šire u okolinu.
- Čuvanje vazduha unutar postrojenja:
Kako bismo sprečili širenje mirisa izvan postrojenja, koristimo posebne ventilatore koji usmeravaju vazduh iz skladišta otpada direktno u naša kotlovska postrojenja. Ovo pomaže da se skladište održava bez mirisa i bezbedno - Obrada vazduha kada kotlovi ne rade:
Ako kotlovska postrojenja nisu u funkciji, vazduh iz skladišta preusmeravamo na sistem za čišćenje koji koristi specijalne filtere i aktivni ugalj da uhvati i neutrališe štetne materije pre nego što se vazduh oslobodi u atmosferu. - Dodatna zaštita sa azotom:
U retkim trenucima kada kotlovska postrojenja nisu aktivna, u skladišta gde se čuva muljni otpad automatski se uvodi azot. Ovo je bezbednosna mera koja sprečava bilo kakvu mogućnost zapaljenja ili širenja štetnih materija. - Ventilacija za muljni otpad:
Za mesta gde se istovara muljni otpad, imamo posebne ventilacione mehanizme koji se aktiviraju ako kotlovi prestanu sa radom, osiguravajući da se vazduh i dalje bezbedno obrađuje.
Energana na otpad će posedovati jednu liniju za termički tretman otpada, koja sadrži komoru za insineraciju u fluidizovanom sloju (kotao) i na koju se nadovezuju grejne površine kotla u tri prolaza dimnih gasova, koji zatim prolaze kroz isparivač i ekonomajzer.
Donji deo ložišta peći je ispunjen peskom koji se zagreva do temperature od 650-800°C.
U gornjem delu ložišta se dimni gasovi mešaju sa sekundarnim vazduhom koji donosi kiseonik i pomaže proces sagorevanja čime se temperatura gasova podiže na 850-950°C.
Sagorevanje u fluidizovanom sloju je jedan od najefikasnijih načina sagorevanje, sa najnižim sadržajem nesagorelih čestica u poredjenju sa ostalim tehnologijama.
U fluidizacionom sloju se odvijaju sledeći procesi:
- Sušenje goriva
- Sagorevanje
- Devolatilizacija goriva (piroliza)
- Gasifikacija goriva
- Oksidacija goriva
- Razmena toplote
Za efikasnu destrukciju dioksina i furana, kao volatilnih organskih materija, neophodno je da dimni gasovi provedu min 2 sekunde na temperaturi od 850°C.
Sistem je opremljen gasnim gorionicima koji se automatski uključuju ukoliko temperatura u gornjem delu ložišta padne ispod 850°C.
Celo postrojenje je automatizovano i opremljeno sistemima detekcije i zaštite od požara. Ambijentalni vazduh iz skladišta i prostora za mehaničku pripremu otpada koristi se kao sekundarni vazduh u procesu sagorevanja. Na ovaj način se štiti okruženje i eliminišu svi neprijatni mirisu unutar postrojenja.
Sagorevanjem otpada se generiše toplotna energija u vidu vrelih dimnih gasova koji zagrevaju vodu u sistemu bojlerskih cevi stvarajuci vodenu paru koja se parovodom transportuje u sistem za distribuciju do industrijskih potrošača. Rezultat ovog energetskog iskorišćenja je proizvodnja 35 t/h vodene pare koja se u potpunosti koristi za potrebe proizvodnih procesa u Elixir Prahovo.
Dvostruko prečišćavanje dimnih gasova
Najveci i tehnicki najkopmleksniji deo Eco Energy postrojenja su sistemi za preciscavanje dimnih gasova nastalih prilikom sagorevanja otpada. Ovi sistemi su projektovani na bazi definisanog hemijskog sastava recepture različitih vrsta otpada koji ulaze u proces insineracije i podrazumevaju:
- Suvo prečišćavanje dimnih gasova
- Mokro prečišćavanje dimnih gasova
- Seletivni katalitički filter
Suvo prečišćavanje:
Suvo ciscenje dimnih gasova pocinje u ciklonima. U njima se kroz spiralno kretanje gasova omogucava separacija krupnijh cestica koje padaju u kolektor na dnu a dimni gasovi nastavljaju do sledece faze preciscavanja.
U dimne gasove oslobodjene krupnih čestica se dodaje aktivni ugalj koji apsorbuje teške metale, dioksine i furane formirane u toku hladjenja dimnih gasova. Izreagovale čestice zajedno sa česticama pepela se izdvajaju iz dimnog gasa korišćenjem vrećastog filtera. U preciznim vremenskim intervalima mlaznice izduvavaju prikupljene cestice koje padaju u kolektor na dnu cime se zavrsava suvo preciscavanje gasova.
Na ovaj način se dimni gas prečišćava od teških metala, dioksina i furana.
Izdvojene mikronske čestice pepela iz vrećastih filtera predstavljaju frakciju letećeg pepela koji se usmerava u poseban proces pranja i prečišćavanja od sadržaja rastvornih soli.
Mokro prečišćavanje:
Nakon suvog prečišćavanja gasovi dalje dospevaju do sistema skrubera gde pocinje njihovo mokro preciscavanje. U prvom skruberu se sistemom dizni vrši pranje gasova u kiseloj sredini čime se kisele komponente prevode iz gasovitog u tecno stanje. Na taj nacin se iz gasova izdvajaju Hloridi, Fluoridi, kao i teski metali – poput žive – koji su u gasovitom stanju prošli suvo prečišćavanje.
U drugom skruberu, mlaznice tusiraju dimne gasove rastvorom krečnog mleka. Procesom oksidacije i neutralizacije gasoviti oksidi sumpora se uspešno prevode u čvrst kalcijum sulfat, odnosno gips koji svojim kvalitetom zadovoljava zahteve za upotrebu u gradjevinarstvu. Ovim postupkom se iz gasova izdvajaju jedinjenja sumpor dioksida.
SCR Denox filter
Poslednji korak u preciscavanju gasova je filter za selektivnu katalitičku redukciju azotnih oksida. U njemu gasovi prolaze kroz kataliticke module gde uz precizno doziranje amonijačne vode dolazi do redukcije azotnih oksida, uz razgradnju eventualno ‘zaostalih’ dioksina i furana koji nisu apsorbovani u prethodnim fazama preciscavanja.
Nakon suvog i mokrog preciscavanja,prečišćen vazduh se sprovodi do emitera preko kog se ispusta u atmosferu.
Tok otpadne vode i preciscavanja
Otpadna voda koja nastaje u procesima mokrog pranja gasova i pranja letećeg pepela, šalje se u postrojenje za tretman otpadne vode. Voda se prečišćava fizičko-hemijskim postupkom trostepene neutralizacije uz taloženje teških metala, nakon čega se postiže kvalitet prečišćene vode koji je usaglašen sa domaćim i EU regulativama.
Čvrsti talog koji se izdvaja u procesu prečišćavanja otpadnih voda se stabilizuje i solidifikuje zajedno sa ostalim ostacima od sagorevanja.
Redovnim radom predmetnog kotlovskog postrojenja sa fluidizovanom slojem, mogu nastati sledeći čvrsti (nesagoreli) ostaci:
- Šljaka (krupna frakcija nesagorelog materijala koja se izdvoji na dnu kotla ispod ložišta);
- Kotlovski pepeo (izdvojen između drugog i trećeg prolaza dimnih gasova kroz kotao);
- Ciklonski pepeo (frakcija letećeg pepela iz kotla koja se izdvoji iz emitovanih gasova prilikom prolaska kroz dva ciklonska separatora);
- Pepeo iz ekonomajzera (fina frakcija letećeg pepela izdvojena prililikom prolaska dimnih gasova kroz ekonomajzer);
- Filterski pepeo (fina frakcija letećeg pepela izdvojena prolaskom dimnih gasova kroz sistem vrećastih filtera);
- Aktivni ugalj sa frakcijom finih čestica iz dimnog gasa;
- Mulj od prečišćavanja otpadnih voda od mokrog prečišćavanja dimnih gasova;
- Čvrsti ostatak iz centrifuga (gips).
Kako bi se karakteristike čvrstih ostataka iz kotlovskog postrojenja ujednačile i dovele u stanje pogodno za odlaganje na deponiju neopasnog otpada vrši se tretman ovog otpada postupkom stabilizacije (sprečavanje nekontrolisanih reakcija) i solidifikacije (očvršćavanje). Ovaj postupak stabilizacije i solidifikacije obuhvata sledeće operacije:
HLAĐENE
Hlađenje šljake (krupne frakcija nesagorelog materijala) i separacija obojenih i neobojenih metala. Krupne frakcija nesagorelog materijala, odvojena od metala će se namešavati sa ostalim frakcijama ostataka iz kotlovskog postrojenja i solidifikovati, a izdvojeni metalni otpad (sekundarna sirovina) će se privremeno skladištiti do predaje ovlašćenim operaterima na dalje zbrinjavanje.
STABILIZACIJA
Privremeno skladištenje i odležavanje – stabilizacija čvrstih ostataka iz kotlovskog postrojenja. Pored toga što boksevi imaju ulogu skladišta, u njima se odvija i proces stabilizacije čvrstih ostataka, koji traje 7-14 dana. Proces stabilizacije omogućava da se završe sve naknadne reakcije u materijalu sa ciljem dobijanja solidifikata sa što manjim stepenom luženja.
SOLDIFIKACIJA
Doziranje i namešavanje ostataka iz kotlovskog postrojenja sa cementom, vodom i aditivima – solidifikacija. Otpadni materijal se pomoću krana prebacuje iz boksova na usipni koš pužnog transportera sa vagom odakle se prema predviđenom normativu dozira zajedno sa ostalim reaktantima u stacionarni mikser reaktor, u kome se vrši finalni proces solidifikacije.
Pored redovnog orošavanja uskladištenog materijala, u cilju otprašivanja objekat gde se odvijaju stabilizacija i solidifikacija (W-C12I biće povezan sa zatvorenim sistemom ventilacije i otprašivanja koji uključuje vrećasti filter.
TRANSPORT I ODLAGANJE
Solidifikat dobijen, na napred opisan način, u sklopu Energane na otpad će se dovoziti kamionima kiperima i odlagati na telo deponije sa zabeleženom lokacijom odlaganja. Istresanje otpada iz kamiona biće kipanjem hodom unazad. Istreseni materijal će se razgrtati kako bi se postigli slojevi ujednačene debljine od oko 30 cm. Nakon razgrtanja deponovani materijal će se zbijati višestrukim prelaskom valjka kako bi se dobio sloj debljine do 20 cm.
Mere zaštite životne sredine
U cilju unapređenja sveukupnog učinaka sa stanovišta zaštite životne sredine, u sklopu projekta Energane na otpad u Prahovu predviđeno je uspostavljanje i primenjivanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine (Environmental Manegement System – EMS).
Energana na otpad koristiće Uputstva za upravljanje i rad postrojenja (Management Handbook) kojim će biti definisane sve aktivnosti, precizna politika zaštite životne sredine, politiku garancije kvaliteta zbrinjavanja otpada, organizaciju, protokole rada, radne uslove, uslovi i način tretmana ostataka iz procesa termičkog tretmana, izveštavanje, procedure rada u akcidentnim situacijama.
- Jasno je određena lista otpada koji se sme/ne sme primiti i tretirati u predmetnom postrojenju. Projektnom dokumentacijom su data sva ograničenja i zabrane vezano za pojedine karakteristike otpada koje se ne smeju tretirati (eksplozivan, zapaljiv, infektivan, otpad koji oslobađa toksične ili veoma toksične gasove u kontaktu sa vodom, vazduhom ili kiselinom isl.). Takođe je definisano da se na kotlu ne može tretirati otpad koji sadrži više od 1% halogenih organskih supstanci izraženih kao hlor, definisan je opseg kalorijske vrednosti otpada od 7 MJ/kg do 20 MJ/kg, kao i vlažnost, sadržaj pepela i veličina čestica pepela.
- Strogo je zabranjen prijem otpada koji je eksplozivan, zapaljiv, infektivan, radioaktivan, otpadnih materija koje sadrže ili su kontaminirani polihlorovanim bifenilima (PCB) i/ili polibromovanim trifenilima (PCT) i/ili polibromovanim bifenilima (PBB), otpada koji sadrži cijanide, izocijanate, tiocijanate, azbest, perokside, biocide. Dodatna ograničenja prijema na predmetno postrojenje predstavljaju otpadne materije u obliku aerosola, kao i organometalna jedinjenja (istrošeni katalizatori na bazi metala, ili organometalna zaštitna sredstva za drvo) i aluminizirane boje. Predmetnim projektom nije predviđen termički tretman otpada koji sadrži POPs materije.
- Definisane su procedure prethodnog prihvatanja otpada (pre acceptance) i postupak prijema i prihvatanja otpada (acceptance). Svaku isporuku otpada na predmetno postrojenje mora da prati Izveštaj o ispitivanju otpada za termički tretman.
- Prilikom prijema otpada proverava se prateća dokumentacija, uzima se reprezentativni uzorak i vrši analiza (potvrđivanje karakteristika otpada navedenih u izveštaju). U cilju provere usklađenosti isporuke sa pratećom dokumentacijom predviđene su brze analize pre samog prijema na lokaciju. Brze analize će se obavljati u sklopu priručne laboratorije na samom ulazu u kompleks.
- Praćenje primljenih, uskladištenih i tretiranih vrsta i količina otpada vrši će se kroz vođenje Dnevne evidencije o otpadu i formiranjem Godišnjih izveštaja o otpadu koji će biti u propisanom roku dostavljeni Agenciji za zaštitu životne sredine. Izrađena je i prva demo verzija softvera za optimizaciju procesa pripreme otpada za termički tretman (upravljanje otpadom).
- U sklopu skladišta otpada predviđeno je više skladišnih armirano betoskih bunkera za razdvajanje kompatibilnih i nekompatibilnih vrsta otpada. IBC kontejneri/burad sa otpadnim materijalom će se takođe odvojeno skladištiti, u regalnom ili neregalnom delu skladišta, prema grupama otpada i njihovim kompatibilnostima. Muljni otpad će se skladištiti u zasebnom bunkeru namenjenom samo za tu svrhu. Različite vrste tečnog otpada će se skladištitu u odvojenim rezervoarima u zavisnosti od karakteristika otpada (gorive, negorive, lako isparljive isl.).
- Sav otpadni materijal će se skladištiti u sklopu zatvorenog objekta tako da nema mogućnosti zagađenja voda i zemljišta.
- Pod objekta je od vodonepropusnog betona.
- Kapacitet skladišta projektovan je u skladu sa kapacitetom kotla.
- Vrata bunkera su automatski povezana sa kranom za otpad, tako da vrata bunkera ne mogu da se otvore i ne može da krene istovar sve dok kran radi, odnosno kran ne može da radi dok se vrši istovar otpada u prijemne bunkere. Kranovima će upravljati operateri iz objekta Operativni centar.
- Manipulaciju sa otpadom mogu da vrše samo obučena i stručna lica. Posude sa tečnim otpadom u predmetnom skladištu postavljaće se na pokretne tankvane. Za sakupljanje eventualno iscurelog sadržaja će se obezbediti dovoljan broj pokretnih tankvana, kao i odgovarajući apsorbensi za sakupljanje i suvo čišćenje iscurelog sadržaja (piljevina, pesak, sredstva za apsorpciju ulja, baza i kiselina).
- Rezervoari za tečni otpad će biti smešteni u nepropusnim betonskim tankvanama.
- U sklopu mesta za pretakanje predviđena je ugradnja linijske rešetke koja će sakupljati eventualno iscurele tečnosti prilikom pretakanja i iste odvoditi do sabirne jame. Na ovaj način izbegnuta je mogućnost dospevanja eventualno iscurelog fluida u atmosfersku kanalizaciju i okolno zemljište.
- U prostoriji za skladištenje IBC kontejnera i buradi takođe će biti postavljene slivne rešetke, koje će sav eventualno iscureli sadržaj ili vodu od pranja sprovoditi do sabirne jame.
- Za sakupljanje eventualno iscurelog sadržaja će se obezbediti dovoljan broj pokretnih tankvana, kao i odgovarajući apsorbensi za sakupljanje i suvo čišćenje iscurelog sadržaja (piljevina, pesak, sredstva za apsorpciju ulja, baza i kiselina).
- Postrojenje za termički tretman otpada je potpuno automatizovano što omogućava kontrolu efikasnosti sagorevanja, praćenje parametara i prevenciju/smanjenje emisija.
- Predmetnim projektom predviđeno je kotlovsko postrojenje sa optimizacijom protoka i sastava otpada, temperature, protoka primarnog i sekundarnog vazduha za sagorevanje kako bi se efikasno oksidisala organska jedinjenja uz smanjenje stvaranja NOx.
- Konstrukcija kotla je takva da se omogući vreme zadržavanja 2 sekunde i temperatura od 850-950oC.
- Sadržaj organskog ugljenika TOC u šljaci i bottom ash-u <0,5 %.
- Postrojenje za termički tretman otpada je na bazi kotlovskog postrojenja sa fluidizovanim slojem (eng.BFB) sa preciznom kontrolom sagorevanja. Posledično, sadržaj TOC u rezidualima je nizak.
- Termička efikasnost kotla pri MCR (maksimalna trajna produkcija pare) režimu je 79-84 % zavisno od goriva koje se koristi.
- Predviđeno je redovno ispitivanje fizičko-hemijskih karakteristika ostataka iz kotlovskog postrojenja u skladu sa Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“, br. 56/2010, 93/2019 i 39/2021). Određivanje sastava i karakteristika ostataka iz kotlovskog postrojenja je takođe važno u cilju definisanja tačne recepture za sledeći korak tretmana, koji će se takođe vršiti na predmetnoj lokaciji, a to je proces stabilizacije i solidifikacije.
- Dobijeni solidifikat, proizvod fizičko-hemijskog tretmana, će se ispitivati i klasifikovati u skladu sa Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“, br. 56/2010, 93/2019 i 39/2021): Odlaganje nereaktivnog opasnog otpada na deponije neopasnog otpada. Ako navedeni rezultati zadovolje uslove propisane za odlaganje nereaktivnog opasnog otpada na deponije neopasnog otpada, solidifikat će biti odložen na deponiju neopasnog otpada. Sa druge strane, ukoliko to nije slučaj solidifikat će biti upućen na odlaganje operateru deponija i/ili skladišta opasnog otpada. Procedura je u skladu sa EU Landfil Directive (EU 1999/31/EC).
- U sklopu objekta stabilizacije i solidifijacije predviđen je sistem detekcije H2 koji ima izvršne funkcije na 10% i 25% od DGE. Pri dostizanju koncentracije od 10% od donje granice eksplozivnosti centrala uključuje isprekidan zvučni signal sirene, nakon koga se aktivira izvršna funkcija uključenja ventilacije.
- U objektu postoji sistem otprašivanja koji stalno radi kao primarna ventilacija i predviđeni su ventilatori na fasadi objekta kao rezervni sistem ventilacije koji se uključuje u slučaju prestanka rada sistema otprašivanja ili u slučaju dostizanja koncentracije vodonika od 10% DGE. Pri dostizanju koncentracije od 25% od donje granice eksplozivnosti centrala uključuje kontinualan zvučni signal sirene i bljeskalicu, svetleći panel “GAS” i prosleđuje se signal alarma na centralni sistem dojave požara, nakon koga se vrši aktiviranje izvršne funkcije isključenje napajanja.
- U cilju smanjenja vremena zadržavanja čvrstih ostataka iz kotlovskog postrojenja u objektu stabilizacije i solidifikacije projektom je predviđen mikser za solidifikaciju odgovarajućeg kapaciteta, a neposredno pored WtE postrojenja projektovana je deponija neopasnog otpada na koju će se dobijeni solidifikat po završetku procesa odmah odlagati sa mapiranjem pozicija odlaganja.
- Upravljanje svim tehnološkim procesima vršiće se preko DCS sistema preko koga će se vršiti praćenje svih procesnih parametara (potrošnja energije, vode, količine otpada…), takodje predviđen je i BMS sistem preko koga će se pratiti video nadzor, rad ventilacionih sistema (klimatizacije).
U cilju otprašivanja i uklanjanja neprijatnih mirisa, vazduh iz prostora u kome se vrši istovar i predtretman neopasnog i opasnog otpada će se pomoću ventilatora, odvoditi sistemom odsisnih hauba i cevovoda do filterske jedinice (vrećasti filter i filter sa aktivnim ugljem), a potom preko dimnjaka ispuštati u atmosferu.
Uklanjanje prašine i neprijatnih mirisa i sprečavanje njihove emisije izvan objekta za skladištenje otpada u bunkerima postiže se držanjem hale konstantno pod podpritiskom, izvlačenjem vazduha iz hale i sagorevanjem istog u kotlovskom postrojenju. U slučajevima kada kotlovsko postrojenje ne radi (zbog remonta, zastoja ili dr) vazduh iz objekta za skladištenje otpada će se pomoću ventilatora usmeravati na sistem vrećastog filtera i filtera sa aktivnim ugljem, gde se prečišćava, a zatim prečišćen vazduh ispuš ta u atmosferu preko emitera (dimnjaka) filterske jedinice.
Vazduh iz prostora za mulj će se takođe, pomoću ventilatora vazduha za sagorevanje odvoditi u kotlovsko postrojenje, kako bi se skladište održavalo u podpritisku i sprečilo širenje neprijatnih mirisa izvan objekta.
Prilikom pretakanja tečnog otpada iz auto cisterni na pretakačku ruku za gasnu fazu je povezana linija za balansiranje pritiska koja predstavlja vezu sa gasnim prostorom rezervoara u koji se vrši pretakanje u slučaju da se istakanje vrši u jedan od rezervoara pod nadpritiskom azota, kako bi se sprečilo isparavanje lako isparljivih tečnosti pri istakanju.
U cilju smanjenja emisija u vazduh iz skladišnih rezervoara, rezervoari su opremljeni:
- sistemom blanketinga azotom kojim se održava konstantan nadpritisak u rezervoarima
- sistemom za odvod ispusnog gasa preko samodejstvujućih ventila na izlaznim cevovodima iz gasnog prostora rezervoara.
Pri dostizanju pritiska od 0.4 barG u rezervoaru, dolazi do otvaranja ventila i ispuštanja gasa koji se cevovodom odvodi na usis ventilatora vazduha za sagorevanje u kotlovskom postojenju, a zatim na termički tretman. Kako se posude održavaju pod nadpritiskom azotom, sastav ispusnog gasa je većinski azot.
Projektom je predviđeno postrojenje za prečišćavanje dimnih gasova pre ispuštanja u atmosferu, koje obuhvata: sistem za suvo prečišćavanje (sistem vrećastih filtera), sistem za mokro prečišćavanje dimnih gasova (skruberski sistem- HCl Skruber i SO2 skruber) i sistem za katalitičku redukciju NOx (SCR sistem). Pored FGC projektom je predviđeno i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje nastaju u tretmanu dimnih gasova (skruberski sistem) i u toku pranja filterskog pepela (pepeo koji se izdvoji u vrećastim filterima). Po projektu su sistemi prečišćavanja usklađeni sa kapacitetom termičkog tretmana otpada.
Otprašivanje skladišta čvrstih ostataka iz kotlovskog postrojenja i opreme za solidifikaciju istih vršiće se preko vrećastih filteria na kojima se izdvajaju praškaste materije.
U sklopu Energane na otpad predviđen je separatni sistem kanalizacije:
- Atmosferske vode sa krova objekta;
- Zauljene atmosferske vode;
- Sanitarno fekalne otpadne vode;
- Tehnološke otpadne vode;
- Otpadne vode od gašenja eventualnih požara.
Na svim sistemima za tretman voda predviđeni su uređaji za merenje protoka vode, kao i merenje kvaliteta vode na ulazu i na izlazu iz postrojenja.
U sklopu Energane na otpad predviđen je bazen za prihvat otpadnih voda sa odvojenim komorama kako bi se obezbedilo uzorkovanje i provera kvaliteta vode pre ispuštanja u recipijent.
Za otpadne vode koje nastaju pri mokrom prečišćavanju dimnih gasova predviđeno je postrojenje za tretman i to za vode iz HCl skrubera postrojenje se sastoji od trostepene neutralizacije, taloženja teških metala, flokulacije, sedimentacije i filtracije.
Suspenzija pepela iz reaktora i skladišta suspenzije pepela, zajedno sa suspenzijom gipsa iz SO2 skubera doprema se do centrifuga (gde se vrši razdvajanje čvrste i tečne faze) i završava u opremi za transport ostataka od sagorevanja u kotlovskom postrojenju (šljake i pepela).
U slučaju da kvalitet otpadnih voda ne zadovoljava kriterijume definisane za ispuštanje vode u recipijent (reka Dunav) projektom je predviđeno da se voda preko sistema peščanog filtera i filtera sa aktivnim ugljem vrati nazad na postrojenje za tretman otpadnih voda kotlovskog postrojenja. U slučaju da nije moguće vodu prečistiti do zahtevanog kvaliteta za ispuštanje u krajnji recipijent predviđeno je da se kontaminirana otpadna voda termički tretira u kotlu.
Pre ispuštanja u kolektor čiste vode, potencijalno zauljene vode i sanitarno-fekalne otpadne vode se prečišćavaju (zauljene vode-separator lakih tečnosti i sanitarno-fekalne otpadne vode- biodisk).
U vanrednim situacijama kada je poznato da je došlo do prevelikog zagađenja, odnosno kontaminacije otpadnih voda omogućeno je da se one iz komore 3 prepumpavaju u komoru 4, odakle se dalje transportuju do skladišnih rezervoara tečnog otpada, a potom na termički tretman u Enegranu. Takođe, otpadne vode od gašenja požara i druge kontaminirane vode koje se ne mogu prečistiti do zahtevanog kvaliteta za ispuštanje u krajnji recipijent će se spaljivati u Energani na otpad.
Sve aktivnosti vezane za manipulaciju sa otpadom kao i oprema koja može emitovati buku nalaze se u zatvorenim objektima.
Vrata objekta za skladištenje i tretman otpada se automatski zatvaraju nakon ulaska/izlaska vozila kojima se otpad doprema. Prilikom rada krana vrata objekta ne mogu biti otvorena (postoji blokada).
Stanje opreme koja emituje buku će biti praćen kroz redovan plan održavanja, Dodatna verifikacija integriteta opreme će biti uspostavljena inspekcionim planom, kao i planom testiranja opreme.
Buka na granici kompleksa ne sme da prelazi graničnu vrednost za zonu sa kojom se graniči, tj:
- Za dan i veče 60 dB(A)
- Za noć 50 dB(A)
Objekti koji nisu deo nedeljive tehnološke celine su razdvojeni, kako bi se minimizovao nivo buke. Samo postrojenje nije u blizini drugih emitera buke.
Projektom je predviđen monitoring svih navedenih procesnih paparametara relevantnih za emisije u vazduh i vodu. Monitoring emisija iz stacionarnih izvora emisija u vazduh je predviđen kao kontinualni i/ili periodični monitoring u zavisnosti od parametara koji se mere, a sve u skladu sa Uredbom o tehničkim i tehnološkim uslovima za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja i vrstama otpada za termički tretman otpada, granične vrednosti emisija i njihovo praćenje („Sl. glasnik RS“, br. 103/2023), BAT zaključcima i svim relevantnim standardima.
Kontinualni monitoring obezbediće se ugradnjom kontinualnih merača i u skladu sa dozvolom nadležnog ministarstva za zaštitu životne sredine. Provera kontinualnog monitoringa vršiće se periodično angažovanjem akreditovanih i ovlašćenih laboratorija.
Planom monitoringa biće definisani parametri, standardi ispitivanja i dinamika merenja. Prilikom svakog pokretanja/zaustavljanja postrojenja vršiće se praćenje parametara koji su predviđeni za kontinualni monitoring, a emisije ostalih parametara će se u skladu sa propisima pratiti direktnim ili kampanjskim merenjima.
Mere zaštite u sklopu deponije neopasnog otpada
Radi zaštite od aerozagađenja, odnosno sprečavanja razvejavanja sitnozrnog materijala sa deponije, previđeno je kvašenje vodom deponije.
Na deponiji je predviđeno uspostavljanje potpuno zatvorenog sistema cirkulacije voda sa deponije. Predviđena su 2 odvojena sistema za prikupljanje voda:
- Sistem za prikupljanje procednih voda kojim se voda transportuje u bazen otpadnih voda predviđen u prostoru postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada i
- Sistem za prikupljanje atmosferskog oticaja sa kosina deponije koji će se prikupiti i koristiti za raspršivanje vode po kosinama deponije, čime se ostvaruje recirkulacija vode.
Iz bazena procednih voda je predviđen havarijski preliv ka bazenu atmosferskih voda, za slučaj prestanka rada pumpe za transport ka bazenu otpadnih voda u prostoru postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada
Iz bazena atmosferskih voda je predviđen havarijski preliv koji će u slučaju ekstremnih padavina omogućiti evakuaciju vode u obodni kanal skladišta fosfogipsa, koji se nalazi sa južne strane buduće deponije neopasnog otpada.
Mere zaštite zemljišta i podzemnih voda
U cilju zaštite zemljišta i podzemnih voda na uvaljanu površinnu postaviće se geomembrana izgrađena od polietilena visoke gustine (HDPE), debljine 1,5 mm, a koja odgovara zahtevima Geosynthetic Research Institute (GRI) Test method GM 13 “Test Methods, Test Properties and Testing Frequency for High Density Polyethylene (HDPE) Smooth and Textured Geomembranes” ili odgovarajućim evropskim standardima i preporukama. Na geomembranu postaviće se drenažni i rasteretni sloj šljunka minimalne debljine 200 mm. Na šljunak će se položiti korugovane perforirane drenažne cevi Ø160 mm, na međusobnom rastojanju od 15 m, i izvodi od punih cevi nagiba 10% kojim se drenažna voda izvodi iz kontura deponije i odvodi na istočnu, zapadnu i južnu stranu deponije u sabirne cevovode drenažne vode, koji se nalaze sa spoljne strane kanala za prikupljanje atmosferskog oticaja
Opravdanost projekta
Upravljanje otpadom u Srbiji: zakon i praksa
U Republici Srbiji, upravljanje otpadom je pitanje od opšteg društvenog interesa, regulisano Zakonom o upravljanju otpadom. Ovaj zakonik postavlja temelje za odgovorno upravljanje različitim vrstama otpada, uključujući i one opasne, čiji tretman i zbrinjavanje trenutno predstavljaju izazov, usled nedostatka adekvatnih postrojenja i složenih procedura izvoza. Pritom, izmene Bazelske konvencije naglašavaju značaj prvenstvenog zbrinjavanja otpada unutar teritorije na kojoj je nastao.
Elixir Group i strategija dekarbonizacije
Elixir Group predvodi projekat energetskog iskorišćenja otpada, usklađen sa strategijom dekarbonizacije i smanjenja upotrebe fosilnih goriva (mazut, ugalj, CNG) za proizvodnju toplotne energije u svojim procesima u Prahovu. Ova inicijativa odražava težnje ka smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, u skladu sa politikama Evropske unije, koje zagovaraju minimalno odlaganje otpada na deponije i maksimalno tretiranje u odgovarajućim postrojenjima, uključujući termički tretman.
Primenjena tehnologija i ekološki benefit
Tehnologija koja se primenjuje u realizaciji ovog projekta usklađena je sa najvišim standardima Evropske unije za najbolje dostupne tehnike (BAT), čime se osigurava da energetsko iskorišćenje otpada bude na ekološki prihvatljiv način. Energana na otpad u Prahovu igra ključnu ulogu u ekološki odgovornom upravljanju otpadom, pretvarajući nereciklabilan otpad u održivu energiju i vredne proizvode, smanjujući upotrebu fosilnih goriva i doprinoseći smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte
Zbrinjavanje ostataka iz kotlovskog postrojenja
Projektom je predviđena izgradnja deponije za neopasni otpad u blizini energetske postrojenja, što omogućava krajnje zbrinjavanje stabilizovanih i solidifikovanih čvrstih ostataka iz kotlovskog postrojenja. Time se minimizira rizik od zagađenja zemljišta i podzemnih voda, dok se istovremeno pridržava načela upravljanja otpadom i relevantnih propisa i direktiva, kako na nacionalnom, tako i na EU nivou.
Kroz ove projekte, Elixir Group potvrđuje svoju posvećenost ekološki održivim praksama i inovacijama, čime doprinosi ekološkoj sigurnosti i održivom razvoju kako lokalne zajednice, tako i šire.
Svrsishodnost EcoEnergy projekta:
- Značajno smanjenje količine otpada koji se trajno odlaže na nesanitarne deponije i smetlišta, a samim tim se sprečava zagađenje zemljišta i voda,
- Unapređenje sistema upravljanja komunalnim otpadom sa ciljem da otpad iz domaćinstava, umesto odlaganja u životnu sredinu bude iskorišćen za dobijanje novih proizvoda i energije,
- Edukacije građana o značaju selekcije otpada i reciklaži,
- Saradnja sa lokalnom samoupravom na rešavanju problema zagađenja otpadom,
- Smanjenje korišćenja fosilnih goriva,
- Smanjenje emisije gasova staklene bašte (GHG),
- Dekarbonizacija toplotne energije za Elixir Prahovo,
- Podrška sistemu reciklaže otpada na način da je predmetno postrojenje u mogućnosti da zbrine (tretira) nereciklabilne ostatke, odnosno otpad za koji ne postoji adekvatna tehnologija reciklaže ili reciklaža istog nije ekonomski isplativa.
- Ostvarivanje ciljeva Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022–2031. godine („Službeni glasnik RS“, broj 12 od 1. februara 2022.)
- Smanjenje potrebe za tretmanom otpada generisanih u Republici Srbiji u drugim državama, sa posledičnim smanjenjem transportnih potreba i vezanih emisija gasova staklene bašte,
- Otvaranje novih radnih mesta